Kolagen – šta je, čemu služi, kako se koristi i šta kažu istraživanja?
Kolagen je najzastupljeniji protein u ljudskom organizmu i glavna gradivna komponenta kože, kostiju, hrskavice, tetiva i vezivnog tkiva. Proizvodnja kolagena prirodno opada s godinama, a na taj proces dodatno utiču UV zračenje, pušenje i način ishrane. Suplementi kolagena – u prahu, tabletama, kapsulama, ampulama ili tečnom obliku – najčešće sadrže hidrolizovani kolagen, odnosno kolagen razložen na manje peptide radi lakše apsorpcije. Dostupni sistematski pregledi i meta-analize ukazuju da redovna upotreba može doprineti hidrataciji i elastičnosti kože, kao i udobnosti zglobova kod pojedinih osoba, ali rezultati zavise od vrste preparata, doze i dužine korišćenja, a nauka u ovoj oblasti i dalje se razvija. Preparati se razlikuju prema poreklu, tipu, količini kolagena, dodatnim sastojcima i načinu primene, zbog čega je važno proveriti deklaraciju konkretnog proizvoda. Suplement kolagena nije zamena za uravnoteženu ishranu niti za terapiju kada je ona potrebna.
Šta je kolagen i čemu služi?
Kolagen je strukturni protein koji čini oko trećine ukupne količine proteina u ljudskom telu, što ga čini najzastupljenijim proteinom u organizmu. Naziv potiče od grčke reči “kólla” (lepak), jer kolagen funkcioniše kao svojevrsna mreža koja povezuje i podržava različita tkiva.
Nalazi se u koži, kostima, hrskavici, tetivama, ligamentima, krvnim sudovima, kao i u rožnjači oka i zubima. Njegova osnovna uloga je da tkivima daje čvrstinu, elastičnost i strukturnu podršku – u koži doprinosi zategnutosti i hidrataciji, u kostima i tetivama pruža otpornost na opterećenje, a u hrskavici omogućava da zglobovi apsorbuju pritisak.
U vezivnom tkivu, posebno u koži, kolagen pretežno stvaraju fibroblasti, koristeći aminokiseline poput glicina i prolina, uz učešće vitamina C i drugih nutrijenata.
Zašto se proizvodnja kolagena smanjuje?
Proizvodnja kolagena je prirodan, kontinuiran proces koji se odvija tokom celog života, ali njegov intenzitet postepeno opada s godinama. Kod žena se izraženije promene često javljaju nakon menopauze, dok je opšti pad prisutan i kod muškaraca i kod žena kako starenje napreduje. To je normalan deo starenja, a ne znak bolesti.
Pored godina, na sintezu i razgradnju kolagena mogu uticati i:
- UV zračenje – prekomerno izlaganje suncu ubrzava razgradnju postojećih kolagenih vlakana u koži;
- Pušenje – nikotin i druge materije iz duvanskog dima negativno utiču na cirkulaciju i sintezu kolagena;
- Ishrana – nedovoljan unos proteina, vitamina i minerala može uticati na sposobnost organizma da sintetiše kolagen;
- Hormonske promene – posebno tokom i nakon menopauze.
Hronični stres, nedostatak sna i opšti način života takođe se često pominju u vezi sa zdravljem i izgledom kože, iako je njihov direktan uticaj na proizvodnju kolagena manje istražen u odnosu na UV zračenje i pušenje.
Važno je naglasiti da je smanjenje proizvodnje kolagena prirodan proces kroz koji prolaze svi, a ne stanje koje se mora “lečiti”.
Koji tipovi kolagena postoje?
Nauka je do sada identifikovala najmanje 28 različitih tipova kolagena, ali samo nekoliko njih čini najveći deo kolagena u ljudskom telu i najčešće se pominje u kontekstu suplemenata.